"Roger Dodger" je svom autoru, debitantu Dylanu Kiddu, donio posebnu nagradu žirija na 59. venecijanskom festivalu (plus najbolji igrani film na prvom festivalu u Tribeci), i mora se reći, sasvim zasluženo. Baš poput svog glavnog lika, film je šarmantno elokventan, zavodljiv i elegantan: ponajprije vas zavodi pletući mrežu iz koje svatko mora pronaći vlastiti put zrelosti i odrastanja, baš poput njegovog nećaka Nicka. Pri tome Roger nije ni agresivan ni mačistički nastrojen: njega porazi ne uzbuđuju, on je ovladao svim tehnikama i samo je pitanje trenutka kada će sve profunkcionirati. Niti se postavljate u poziciju njegova navijača niti protivnika, jednostavno se prepuštate lagodnom druženju i izvrsno napisanim dosjetkama. Ukratko, koliko komična, toliko i satirična urbana drama "Roger Dodger" je ugodno filmsko štivo u kojem će vas možda jedino nervirati snimanje "iz ruke" - ali kad se na to naviknete, sve ide lakše…